Veliki je broj nevjerovatnih priča o povracima kućnih ljubimaca, posebno pasa svojim vlasnicima. Psi su tako prelazili i po hiljade kilometara, kako bi se vratili svojim porodicama.
Zašto je to tako i kako psima to uspijeva? Cuko.me vam donosi odgovor na ova pitanja.
Pseći njuh i “mirisni markeri”
Pseći njuh (o kom smo već pisali) je izuzetno razvijem, te se ne može porediti sa ljudskim. Broj olfaktornih receptora kod ljudi iznosi 12 do 40 miliona, dok je kod pasa taj broj od 220 miliona do čak dvije milijarde!
[wp_ad_camp_1]
Svaki put kada vašeg psa izvedete u šetnju, on sve bolje upoznaje kraj, zvukove i mirise, što ga asocira na prostor oko vašeg doma. Svakog puta, kada napravi korak, on ostavlja miris iza sebe kroz šape. Sve to govori mu da je, reći ćemo, “Maks bio ovdje”.
Ako prolazi istim putem, on obnavlja svoje “mirisne markere”, ali i “kupi” one koje ostave drugi psi, pa je upoznatiji sa okolinom.
Vizualizacija je realnost
Tokom šetnji, primjetili ste da vaš pas ne šeta sa njuškom spuštenom, iako je na putu mnoštvo mirisa i aroma koje može da osjeti.
[wp_ad_camp_1]
Psi naime gledaju oko sebe i stvaraju vizuelnu orjentaciju. To pomaže psu da stvori mentalnu mapu svoje okoline. Istraživanje rađeno sa vukovima otkrilo je da vizualizacijom navode sebe kroz teritoriju kojom se kreću.
Vukovi su tako vizualizacijom uspjeli da pronađu i prečice od jedne ka drugoj tački.
Iako je poznato da je pseći vid slabiji tri do četiri puta od ljudskog, oni ipak mogu da prepoznaju i zapamte objekte i predmete koje smatraju bitnim.
Tako na primjer, kada se približite kući i pustite povodac, pas će sam krenuti ka vratima, čak iako vi odete na neku drugu stranu.
[wp_ad_camp_1]
Pazite svoje pse
Psi su sjajna i fascinantna bića, no realnost je da se godišnje veliki broj pasa izgubi i nikada ne vrati kući.
Zbog toga je najbolje da budete oprezni tokom odmora i šetnji dalje od doma. Mnogi psi koji se izgube daleko od kuće dožive neku nesreću tokom lutanja, ili jednostavno završe u nekom od azila.
Zbog toga se preporučuje da psu stavite čip, ili da na ogrlici napišete vaš broj telefona, kako bi u slučaju nestanka psa osobe koje ga pronađu znale koga da kontaktiraju.
Komentariši